Slavimo Svetog Jovana Krstitelja: Srbi se danas bratime, a jedan običaj sa ikonom je obavezan

Slavimo Svetog Jovana Krstitelja: Srbi se danas bratime, a jedan običaj sa ikonom je obavezan
Share Button

Ruka sveca u vlasništvu je SPC, čuva se u manastiru na području Crne Gore.

Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika. Takođe je ovaj datum u kalendar upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove.

Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa HristaZato u našem narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

On je mnoge hrišćane krstio u reci Jordan, što dokazuje da je on postojao kao istorijska ličnost. Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo.

Živeo je potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu.

Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.

Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hrista, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.

Sveti Jovan Krstitelj

Foto: Arhivska fotografija

Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice.

Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.

Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.

Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge.

(Telegraf.rs)

Share Button
(Visited 91 times, 1 visits today)

Comments

comments

imam lud da sam papir

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

nineteen − 9 =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.