Priča o Elagabalu: Surovi imperator koji je imao muža

Priča o Elagabalu: Surovi imperator koji je imao muža
Share Button

Bilo je u istoriji Rimskog carstva mnogo vladara koji su bili optuženi za nečovečnost, ali nijedan – pokazuje nova knjiga holandskog istoričara Martija Iksa, koja tek izlazi iz štampe – nije bio ni prineti Elagabalu, 17-godišnjaku sa čudnim smislom za humor, orgije i sadizam.

Zvanice na večeri u carskoj palati u Rimu buljili su jedan u drugog sa blagim osećajem nelagode dok su robovi nosili tanjir za egzotičnim tanjirom do kreveta na kojima su ležali. Delikatesi su bili kamilja kopita, slavujski jezici, odsečene glave papagaja, mozgovi flaminga – ali niko nije mogao da uživa u hrani. Strah od onoga što dolazi posle gozbe bio je preveliki.

Njihov domaćin ima samo 17 godina. On je Elagabal, imperator Rima, i iako je još klinac, ima monstruoznu reputaciju. Promiskuitetni hedonista koji ima ljubavnike oba pola, svakog dana uživa u neobičnom sportu – upregne gomilu golih žena u kočije i tako se vozika oko palate. Ponekad ih udari bičem, tek da mu ne bude dosadno.

Na jednoj gozbi, nekoliko gostiju je privezao za točak i davio ih vodom iz creva. Prestrašeni posetioci su mogli samo da gledaju. Drugom prilikom, pustio je splet zmija-otrovnica u masu koja je gledala gladijatorsku predstavu. Na desetine su umrle ili teško povređene. Tu je i ona anegdota kada je bacio zlato i srebro sa neke kule i uživao posmatrajući kako se masa grabi, kako ljudi gaze jedni druge.

A kada su se (ne)srećnici okupili u njegovoj trpezariji, godine 221. posle Hrista, njihov oprez, ispostavilo se, bio je potpuno opravdan. Kada je večera završena, Elagabal je pustio na tuce leoparda i lavova među zvanice. Muškarci i žene su vrištali, a njihovi urlici što su se širili mračnim rimskim ulicama uspeli su tek na trenutak da nadjačaju imperatorov ludački smeh.

Bila je to neverovatno sadistička pošalica, ali to nije bilo ništa novo za čoveka kojem Kaligula ili Neron nisu bili ni do kolena kada su u pitanju psine i ludilo, pokazuje nova knjiga najpoznatijeg holandskog istoričara Martina Iksa. U Velikoj Britaniji, gde je knjiga objavljena pre nekoliko dana, upoređuju njegovo ponašanje sa onim pokojnog pukovnika Gadafija. Što, naravno, ima vrlo političke konotacije. Posebno kada uzmemo u obzir njegove Amazonke na vrtoglavim štiklama…

No, istina je da je Elagabal bio mnogo veći manijak od svih koji su se pojavili pre, a bogme i posle njega. Okrutni imperator obukao je carsku ljubičastu boju zahvaljujući mahinacijama svoje bake, Julije Meze, čiji je sestrić Karkala bio car punih osam godina, pre nego što ga je nasmrt izbo jedan visoki vojni oficir. Julija se potom okrenula 14-godišnjem unuku Elagabalu, koji je odrastao u sirijskom gradu Emesi, u udaljenom kraju carstva.

Sve u vezi sa njim docnije će potvrditi rimsku podozrivost prema ljudima sa Istoka i njihove predrasude da su istočnjaci nemoralni i seksualno perverzni. Elagabal je ime dobio po lokalnom, sirijskom bogu Sunca, u čijoj je službi bio godinama.

„Na glavi je, tokom tih religijskih rituala, nosio krunu, koja je blistala od zlata i dragulja“, zapisao je istoričar Herodijan. „Mrzeo je rimske i grčke haljine, jer su bile od vune, tako jeftinog materijala. Samo je svila bila dovoljno dobra za njega.“

Elagabalova baka već tada je počela da protura priče da je on nezakoniti sin njenog nećaka, što će reći i budući prirodni naslednik rimske krune. Godine 218. podmitila je jednu legiju stacioniranu u blizini Emese da ustanu protiv cara Makrina. Makrin će pokušati da lično uguši pobunu, ali će kraj Emese naći i svoj kraj, a Elagabal će se proglasiti za cara. A kakav je to tek car bio – prvu je pakost napravio već prvog dana na „poslu“, ubivši svog savetnika, evnuha Ganija, nakon što mu je ovaj ukazao da bi trebalo da se ponaša malo skromnije.

Senatore je, bez dlake na jeziku, zvao „robovima u togama“, a gomilu je ubio bez ikakvog suđenja. Jedan od njih, Pomponije Bas, stradao iz vrlo jednostavnog razloga – Elagabal je poželeo da se oženi njegovom suprugom. Onda se, ipak, predomislio, pa je oženio ćerku aristokrate, po imenu Julija Paula. Na svadbenoj gozbi je ubijen rekordni broj tigrova – 51! – ali se Elagabal brzo rešio svoje drage, jer mu se nije svideo mladež na njenom telu…

Pa ipak, iako se ženio nekoliko puta, bio je daleko od onog „mačo“ stava koji je krasio prethodne rimske imperatore. Više od oružja, voleo je da provodi vreme u društvu žena: pevao bi, plesao, pleo – da, pleo! – nosio karmin, maskaru i neku vrstu ajlajnera.

„Vojnici su ga mrzeli“, napisao je jedan stari istoričar. „Nosio je više šminke od prosečne žene, imao je zlatne ogrlice i narukvice i stalno je plesao“.

Elagabal je bio i jedan od prvih transseksualaca, barem u pokušaju: nudio je svom ličnom lekaru kilograme i kilograme zlata da mu napravi ženske genitalije, a imao je i gomilu muških ljubavnika. Birao ih je – a kako bi drugačije – po „opremljenosti“ ispod toge. Jedan od njih zvao se Aurelije Zotikus, sin nekog skromnog kuvara. Car ga je zaposlio kao ličnog pratioca i insistirao da ga zove „moja damo“ umesto „moj gospodaru“. Ipak, brzo je pao u nemilost kada je Elagabal shvatio da Aurelije „ne može da se napali kad god ja to poželim“.

Jedan drugi čovek, Hijerokle, radio je u štali pre nego što ga je imperator zapazio. Kasijus Dio, senator i istoričar, opisuje da je Elagabal nazivao Hijerokla svojim „suprugom“, i hodao po palati sa masnicama ispod očiju, jer je uživao da ga ljubavnik ubija od batina. Ali ni to nije bilo dovoljno ludo za cara – uveče bi se oblačio kao žena i odlazio u rimske bordelje, gde je glumio prostitutku. Kasnije je napravio sopstvenu javnu kuću.

Preko dana, nastavljao je da ubeđuje Rimljane da bi trebalo da obožavaju njegovog boga, Elagabala. Svakog jutra bi prinosio žrtve tom malo poznatom božanstvu, a prisustvo je bilo obavezno za članove senata, koji su morali da posmatraju cara kako se šepuri, besprekorno obučen. Ritual bi počeo klanjem krava i ovaca, a onda bi njihova srca bila ponuđena Elagabalu u zlatnim činijama. Kasnije bi, navodno, car ubijao i dečake, ali je isključivo ubijao one kojima su i majka i otac i dalje živi. To je činio da bi, kako je sam priznao, „maksimizovao patnju roditelja“.

I dalje jedva punoletan po standardima iz 21. veka, postao je još bizarniji, još opsceniji. Jednom je zatvorio lava, majmuna i zmiju u hram i bacao im genitalije ubijenih neprijatelja. Ne zna se šta ga je tačno navodilo na takvo ponašanje, ali Rimljani su odavno prestali da se pitaju zašto je njihov vladar toliko lud.

Orgijao je po palati, orgijao je i po budžetu – podigao je nove palate, kupatila i vikendice za sebe diljem Rima, koje je opremao čak i takvim stvarima kao što su pisoari od smaragda!

Najekscentričnije je, bez sumnje, bilo njegovo razmišljanje o smrti. Nakon što mu je jedan Sirijac prorekao da će krvavo nastradali, Elagabal se zarekao da će radije sebe ubiti nego da umre od ruke nekog drugog. I bio je, bogami, vrlo dobar u planiranju sopstvenog konca. Pričao je da će se obesiti o svileni šal, izbosti zlatnim mačevima, pa čak i skočiti sa posebno napravljenog „tornja za samoubistva“.

„Bio je sastavljen od dasaka optočenih rubinima“, napisao je jedan istoričar. „Čak i njegova smrt, govorio je imperator, treba da bude skupocena, da bi moglo da se kaže da niko nije umro na takav način“.

Elagabal, ispostaviće se, nikada nije dobio priliku da iskoristi ovaj toranj. Niti bili koji drugi način samoubistva. Marta 222. godine, svega četiri leta pošto je preuzeo vlast, rimski vojnici najzad su se pobunili protiv ozloglašenog, ludog cara. Nakon što su ubili njegovu gardu, došli su do Elagabala koji se krio u nužniku.

Njegov leš su vozikali po Rimu i pokušali da ga bace u kanalizaciju. Ispostavilo se da je Elagabal preveliki, pa su ga gurnuli u Tibar. Dok je masa uzbuđeno klicala, niko nije mogao da se ne složi sa rečenicom pesnika Asonija: „nikada, na tronu Rima, nije bilo odvratnijeg ili prljavijeg čudovišta od Elagabala“.

www.nedeljnik.rs

Share Button
(Visited 99 times, 1 visits today)

Comments

comments

imam lud da sam papir

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *