PISMA AL KAPONEA I najokoreliji svetski kriminalci imali su svoju NEŽNIJU STRANU

PISMA AL KAPONEA I najokoreliji svetski kriminalci imali su svoju NEŽNIJU STRANU
Share Button

Javnosti su postali poznati po ubistvima i pljačkama, bavili su se pranjem novca, krijumčarenjem, ucenama, iznudama, reketarenjem i organizovanom prostitucijom. Ipak, izgleda da su i oni imali nežniju stranu…

Pisao nežna pisma sinu

Al Kapone već sa 26 godina postao je šef mafijaške porodice koja je imala preko 1.000 članova. Rođen je u Njujorku 1899. godine, a vodio je podzemlje u Čikagu. Bio je makro, ubica, uterivač dugova i trgovac alkoholom, ipak, javnost ga je volela. Često je bio viđen u društvu političara, poslovnih ljudi i filmskih zvezda. Osuđen je zbog utaje poreza i iskorišćavanja prohibicije na 11 godina zatvora. Kaznu je služio, između ostalog i u Alkatrazu gde su pokušali da ga ubiju nekoliko puta, a na slobodu je izašao nakon sedam godina. Bolovao je od je sifilisa koji je dobio od prostitutki, a kako infekcija nije bila lečena, proširila se na celo telo, pa i na mozak. Umro je 1947. godine.

Ono što je manje poznato je da je Al Kapone imao i nežniju stranu. Dok je bio u zatvoru, pisao je pisma svom sinu Albertu „Soniju“ Kaponeu. Pisma je potpisivao sa frazama „šaljem ti ljubav i poljupce“ te „tvoj dragi otac Alfonso Kapone #85“ što je bio njegov broj u zatvoru.

– Uvek si mi u mislima. Nadam se da će stvari iduće godine biti onakve kakvim sam ih ja zamislio i da ću moći da te zagrlim. Nastavi svojim putem i nemoj da te ništa slomi. Podigni glavu i nemoj se bojati za svog tatu i kada ćeš opet imati odmor nadam se da ćete me ti i majka posetiti. Želim da vas vidim – pisao je Kapone i obećao sinu da će zajedno slušati pesme kada izađe iz zatvora.

Pored pisama, Al Kapone je otvorio jednu od prvih narodnih kuhinja u Čikagu i izdvajao je novac za sirotinju i beskućnike.

Pomagali su nakon potresa i cunamija

Jakuze su pripadnici japanske kriminalne organizacije. Ime su dobili prema popularnoj kartaškoj igri odnosno najlošijoj kombinaciji koju igrač može da izvuči, a to su 8, 9 i 3 pa ih u Japanu zovu i 893. Jakuze su najbrojnija kriminalna organizacija na svetu. Prepoznaju se po kratko ošišanoj kosi, tetovažama i po tome što nemaju mali prst na ruci jer su im ga ritualno odsekli. Jakuze su nastale još pre 300 godina. Bili su samuraji bez gospodara koji su lutali Japanom i pljačkali. Danas se bave pranjem novca, krijumčarenjem, ucenama, iznudama, reketarenjem i organizovanom prostitucijom. Na čelu Jakuza je „otac“. Kada ulaze u organizaciju jakuze se odriču krvnih veza. Ovo je isključivo društvo muškaraca i ženama nije dozvoljen pristup. Jedino žena glavnog bosa ima kontakte sa ostalim članovima, a oni je zovu „starija sestra“.

Ono što je manje poznato o jakuzama je činjenica da oni ponekad pomažu društvu. Godine 2011. kada su Japan pogodili razorni potres i cunami, jakuze su bile među prvima koje su pružile novčanu pomoć.

Gradio je škole

Pablo Eskobar rođen je 1949. godine, a umro je 1993. Bio je kolumbijski gangster, krijumčar kokainom i vođa kartela. Prema američkim podacima, od prodaje kokaina zaradio je 30 milijardi dolara. Od tog novca kupio je ekskluzivnu hacijendu, privatan zoološki vrt, avion, helikoptere, automobile…. Eskobar je bio bez milosti i njegova krilatica je bila „Plata o Plomo?“, odnosno „novac (srebro) ili olovo?“, što je značilo da je neko bi prihvatio mito ili bi bio ubijen.

Ipak, njegov sin Sebastijan Marokin, koji se ranije zvao Huan Pablo Eskobar, kaže za oca da je bio brižan. Sebastian nije krenuo očevim stopama. Danas je ugledni arhitekta i veliki borac protiv narko-mafije. Nakon što je postao punoletan, prvo je promenio ime. Svoje novo ime pronašao je u – telefonskom imeniku. Sebastijan je u knjizi opisao da je njegov otac ponekad znao da podigne i helikoptere, ako bi njegova deca zaželela obrok iz restorana brze hrane.

– Imao sam čudnu privilegiju da budem sin Pabla Eskobara. Svestan sam ko je i šta je bio, ali ako mislite da ću reći da je bio loš otac, onda se gadno varate. Bio je brižan tata. Rekao mi je da je probao sve droge ovog sveta osim heroina i da mi ne pada na pamet da i ja uradim isto. Prvo pravilo je bilo – nikad se ne drogiraj. Zaposlenima koji su pušili „travu“ preda mnom znao je da preti ubistvom. Dan danas čuvam hiljadu njegovih pisama u kojem me savetuje da budem dobra osoba, da budem dobar učenik i da se klonim droge – rekao je Sebastijan.

Spasavao ljude koji su imali dugove

Čarls Artur „Priti boj“ Flojd rodio se 1904. godine, a kada je imao 30 godina ubio ga je policajac. Bio je američki pljačkaš banaka. Prvi put je uhapšen kada je imao 18 godina zbog pljačke pošte. Kad su ga pustili, opet je pljačkao, pa su ga uhvatili i osudili na pet godina zatvora. Odslužio je tri i po. Tada se zakleo da više nikada neće u zatvor.

Povezao se s drugim kriminalcima i počinili su niz pljački. Do 1929. godine imao je „debeli dosije“. Bio je osumnjičen i za ubistvo policajca, a kasnije i za smrt braće iz Kansas Sitija, a 1993. godine i za smrt četiri policajca u istom gradu.

Ovaj kriminalac kojeg su vlasti prezirale, bio je ipak omiljen među onima koje je spasio. Flojd je naime dao novac većem broju ljudi i izvukao ih iz dugova.

24sata.hr

Share Button
(Visited 109 times, 1 visits today)

Comments

comments

imam lud da sam papir

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *