Moraćete da platite ako citirate Andrića ili junaka iz serije ili filma: Nova pravila važe za ceo svet!

Moraćete da platite ako citirate Andrića ili junaka iz serije ili filma: Nova pravila važe za ceo svet!
Share Button

Internet nam više neće dozvoljavati da objavljujemo citate i replike, gifove i slike jer je sve to prema novoj direktivi plagijat!

Od sada ćemo morati da se oprostimo čuvenih replika iz filmova i serija koje smo često citirali u našim objavama na internetujer više nećemo moći da napišemo “Je l mogu da se skljokam” ili “Ala ga je popravio, svaka mu čast”, a Google i slilčne kompanije trebalo bi da se obavežu da uklanjaju sadržaje za koje autori nisu izdali dozvolu objavljivanja.

Teško nam pada i sama pomisao da više nećemo moći da citiramo Cakanu, Šurdu ili baka Risku i slične replike iz filmova i serija. Ne samo replike, već i slike poznatih ličnosti koje možemo da vidimo na Instagram i Facebook profilima njihovih fanova, muzički spotovi, citati iz knjiga – jednom rečju sve na čemu je dosadašnja komunikacija počivala može da postane prošlost!

Izveštač Evropskog parlamenta o toj temi, nemački političar CDU Akles Fos rekao je da novi zakon o autorskom pravu okončava „divlji Zapad“ na internetu, ali i štetu nanetu autorima.

Tome se usprotivila poslanica stranke Pirata u Evropskom parlamentu, Julija Reda, rekavši da bi „internet, onakav kakvim ga poznajemo, pao isključivo u šake tehnoloških i medijskih giganata“. Pet miliona korisnika interneta je potpisalo peticiju protiv reforme. I dok Google, Vikipedija i drugi internet-koncerni protestuju protiv reforme, brojne medijske kuće je podržavaju i ističu da je značaj ove direktive za njihovo dalje funkcionisanje veoma važno.

Razlog za ovakvu odluku jeste kontroverzni član 13 Direktive o autorskim pravima na internetu, koji je juče usvojio Evropski parlament i kojim su žestoko pooštravaju pravila o poštovanju “kopirajta” na mreži.

Član o kome je ovde reč podelio je Evropu i svet jer prisiljava intrenet kompanije da uvedu stroge automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što bude objavljen na društvenim mrežama. Sav sadržaj biće filtriran, sve od slika, preko spotova i inserta iz filmova, do gifova ili mimova.

Internet korisnici više neće moći da objave nijedan sadržaj bez saglasnosti vlasnika autorskih prava ili ukoliko ne plate određenu sumu novca. Posledice po one koji se ogluše o ovo pravilo još uvek nisu poznate zato što parlamenti evropskih zemalja tek treba da usvoje ovu direktivu. Ovo preti da postane najveća cenzura interneta do sada, a možda i da dovede do njegovog umiranja.

Ova direktiva pogodiće i našu zemlju pa će zakoni morati da se po njoj menjaju. Preti nam ozbiljna zabrana postavljanja spotova, muzike i gifova koje smo do sada mogli da “kačimo” kad god smo to hteli.

Kako bi se direktiva poštovala i izbegle tužbe, platforme će morati da angažuju mašine koje će prepoznavati koji sadržaj može da prođe, a kojim se rizikuje tužba jer je plagijat. Reč je o računarskim programima koji prilikom stavljanja sadržaja na internet proveravaju da li su slike, video-snimci ili muzika zaštićeni autorskim pravom. Oni bi trebalo da spreče da se zaštićeni sadržaji uopšte pojavljuju na platformama poput YouTube-a. Način da se ovo ublaži vidi se u plaćanju dozvole da se koristi određeni sadržaj.

Internet platforme su u početku veoma kontrolisale sadržaj objava korisnika, ali je u poslednje vreme to polako izmaklo kontroli. Za kršenje ove direktive biće kriva direktno platforma koja nije blokirala sadržaj, pa će sada sve morati da filtriraju komunikaciju ukoliko ne žele da plaćaju milionske odštete.

Stručnjaci smatraju da će od nove direktive najmanje profitirati vlasnici autorskih prava, a više njihove asocijacije i velike izdavačke kuće koje su i tražile uvođenje nove mere. Njihov argument je da platforme kao što je „Google vesti“ zarađuju novac sa duhovnim tvorevinama onih koji rade za te izdavače – bez da ti autori dobijaju ikakav udeo u toj zaradi.

Mnogi manji izdavači i informativni portali to vide drukčije i smatraju da bez Googla, recimo, ne bi imali tako veliki domet, što znači da profitiraju od najveće svetske internet-platforme. Kritičari novog zakona ukazuju i na zakonske odredbe u Nemačkoj gde još od 2013. postoji zakon o toj zaštiti, ali on do sada nije doveo do toga da se izdavačima plate relevantne sume.

(Telegraf.rs/dw.com

Foto: Wikipedia/Gajdario
Share Button
(Visited 135 times, 1 visits today)

Comments

comments

imam lud da sam papir

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

4 + 14 =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.