Prodajem se napaljenim matorkama da zaradim za faks!

Share Button

Mislite da je lako biti student iz unutrašnjosti u Beogradu? Stefan je otkrio da nije sve med i mleko. Nakon što je mesecima gladovao i dugovao, pronašao je rešenje.

Kad student iz unutrašnjosti dođe u Beograd, nije veličina grada ono što ga iznenadi, niti kulturni spomenici, kao ni obim gradiva na fakultetu. Ono što ga je udarilo kao malj bili su troškovi života.

Stefan je sad na završnoj godini studija ekonomije. Visok, zgodan, crne kose i plavih očiju, besprekorno sređen sedi preko puta mene, i priča svoju priču. Priču kakvu nisam imala prilike ranije da čujem.

„Upisao sam Ekonomski na samofinansiranje. Sama školarina nije bila toliki problem, moji su za to skupljali pare tokom cele moje srednje škole. Problem je usledio kad sam shvatio da dom, plus menza, plus BusPlus… nema šanse da bude ispod 15 hiljada mesečno! A mi u kući imamo ukupno 46.000. A imam i mlađeg brata, koji je još u osnovnoj.“

O izlascima sa novim društvom nije bilo ni priče, odeću je pazio kao malo vode na dlanu, a shvatio je da mora da nađe posao nakon što je tri dana gladovao kako bi izveo devojku na piće…

„Tražio sam posao svuda. Ali kad kažem SVUDA. Niko nije hteo da me zaposli jer nemam iskustva. A bilo je smešno kad su me pitali da li imam iskustva u pranju sudova.“

Stefan kaže da mu se sreća osmehnula dok je delio letke. Starija gospođa je stala da popriča sa njim, dala mu svoj broj telefona, i rekla da ona možda ima posao za njega. I to neki koji ne uključuje stajanje na hladnoći po ceo dan za 600 dinara.

„Ma, nije me više bilo briga i da je htela bubrege da mi vadi. Nisam mogao da dozvolim da moji kod kuće gladuju zbog mene. Već sam pomišljao da napustim faks i vratim se kući.“ ispoveda se Stefan.

Ispostavilo se da nije bilo potrebe da se brine. Otišao je kod gospođe Vere u stan, i ona mu je objasnila da ima 3-4 lepa mladića poput njega, koji povremeno prave društvo damama u godinama, a kad zatreba, dodatno su plaćeni i za malo više od toga. Nije se nećkao. Oberučke je prihvatio priliku.

„50 evra dobijam za večeru. Ej! Em me hrani, em me plaća da sedim sa njom i čavrljam.“


A ono „malo više“?

„Pa, kad me pošalje kod neke napaljene matorke, koja je u klimaksu, pa me ni ne pogleda pošteno pre nego što me zaskoči…To je ono „malo više“. Ali, znate kako, ni to nije loše. Sve te žene mi dele komplimente, kupuju mi stvari i, iskren da budem, znaju šta rade.“ objašnjava on sa širokim osmehom.

Da li se ikada desilo da ne možeš da „obaviš“ šta treba?
„Događalo se… ali i za tu nepriliku nas Vera priprema. Imam kutijicu malih plavih kod sebe za svaki slučaj. Vera baš i ne voli kad neki od nas „razočara“ mušteriju.“

Da li si imao nekih neprijatnosti?

„Bile su jedna ili dve žene koje su htele da budemo par, i to je bilo pomalo čudno, i neprijatno za objasniti im. Žene se često vežu za muškarca sa kojim spavaju…Zahvaljujući tome imam stalne mušterije.“ Nije lako objasniti zaljubljenoj ženi da ne delite osećanja. Nažalost, to nije najgore iskustvo koje je imao. „Jednom sam završio sa napuklom arkadom i par slomljenih rebara jer je gospođa varala supruga koji je u beogradskim mafijaškim krugovima. Imao sam sreće, jer je on navikao da joj prebija ljubavnike. Hteo je samo da mi pošalje poruku da se ne vraćam. I nisam.“

Gospođa koja mu je dala posao uzima svojih 30 procenata, ali se njemu i dalje, i više nego isplati ovakav način života. Stefan zarađuje oko 800 evra svakog meseca.

Kako objašnjavaš ljudima toliki novac? Šta si rekao porodici i prijateljima?

„Roditelji misle da radim u marketinškoj agenciji. Prijatelji misle da moji roditelji imaju novca, i da sam samo razmaženo derište. Devojka takođe. U vezi sam već 8 meseci. Mislim da bi me šutnula da sazna.“

Nemojte ga pogrešno shvatiti, Stefan nije loš čovek, samo se našao u takvoj situaciji da je morao da se snađe, a u našim uslovima, to nije lako.

Znam da će me mnogi osuđivati. Čuo sam sve što se govori o muškarcima poput mene. Kurva. Potrošna roba. Sramota. Šljam. Sve znam. Ali ne znam nijedan drugi posao sa kojim bih mogao lagodno da živim, a da redovno idem na faks. Kad završim fakultet, biće druga priča.“

Stefan i dalje živi u domu, ali ima svoj račun na kome štedi novac, i šalje svakog meseca 200 evra roditeljima. Planira da se „penzioniše za još dve godine. Misli da će do tad dovoljno uštedeti, a do tad, posao mu ne pada teško.

Nadlanu

 

Share Button
(Visited 1.439 times, 1 visits today)

Comments

comments

Leave a Comment

19 − thirteen =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.