Posle VRELOG četa, osetio sam prave ČARI: Grickao sam njen sveži PUPOLJAK sve dok nije VRISNULA!

Share Button

Beše to jedno, ne baš lepo, proleće. Venuo sam naveliko u to vreme za jednom svojom fatalnom crnkom. Ništa mi nije donosilo radost. Bio je to pravi period kome. Radio sam tada kao kurir u Studentskoj poliklinici. Plata je bila mala, ali je radno vreme bilo kratko, a mesto je bilo u centru grada, plus sam uvek bio u pokretu, tako da sam bio zadovoljan. A mogle su se šacnuti i brojne mlade studentkinje koje su tu dolazile.

Bilo je rano jutro. Tek što je prošlo 7 sati. Maltene sam bio u polusnu. Napolju je još bilo hladnjikavo, iako je proleće stiglo, moralo se toplo obući. Sedeo sam sam u kancelariji glavne sestre na 4. spratu, čekajući da se iko pojavi na poslu. Sve je bilo tiho, nigde nije bilo nikoga, a ja sam buljio u jednu tačku na zidu. Tada se na vratima pojavila ona. Marijana. Sa dečijim osmehom na licu. Ali osmehom od milion dolara.

– Izvini, gde je ovde pravna služba? – upitala je, gledajući me lepim, sitnim, crnim, okruglim očima koje su imale sjaj kao kod srne.
– Tu odmah pored – pokazah joj i momentalno se razbudih.

Bila je u crnom miniću i crnim čarapama. Nosila je kožne, crne, plitke čizmice koje su svetlucale, a gore je imala samo raskopčanu belu košulju, dugih rukava, koji su joj blago padali preko dlanova. Crna kosa skupljena u rep, padala joj je iza ramena, imala je šiške na čelu. Beo ten, sitne, crne oči i detinjast osmeh i pokreti. Imala je duge, prelepe noge, divno oblikovane. Nikako mršave, ali ne debele, tačno kakve su trebale da budu, savršene i za oko i za dodir.

– Ko se ovako sređuje u 7 sati ujutro?! – pomislih u sebi.

Odmah sam shvatio pojačano značenje jutarnje erekcije. Ušla je u kancelariju pored, sela i prekrstila noge. Butine su joj upadljivo sevale ispod mini suknje.

Odmah sam krenuo za njom. Osmeh mi se iznenada razvukao preko celog lica. Ovako nešto se ne propušta. Treba probati, pa šta bude.

Stao sam na vrata, a ona je sedela, sa moje leve strane. Oslonio sam se na ram od vrata, glumeći opuštenost, a ustvari sam hteo da padnem od uzbuđenja, onako bunovan! Jedva sam se držao na nogama, sav sam se tresao, ali sam to vešto prikrivao kroz osmeh pričajući s njom i držeći skupljene ruke.

Lagano sam počeo priču s njom. Došla je jer su nešto zabrljali u Zavodu za zdravstveno osiguranje i nisu registrovali da je promenila mesto boravka, pa su joj blokirali zdravstvenu knjižicu i nije mogla da se leči u Beogradu. Imala je 22 godine. Došla je iz Smederevske Palanke. Živela je u blizini poliklinike. Eto još jedne srećne okolnosti.

Nisam bio navalentan, ali sam morao nekako da ostanem u kontaktu sa njom. Nije htela da mi da broj telefona. Samo imejl adresu. Na Fejsbuku se nije mogao naći njen profil. Bio je skriven. Istog dana poslao sam joj poruku na mejl, a ona me je dodala za prijatelja na Fejsbuku. I prema očekivanju, imala je dečka. Javno objavila na profilu. I gomilu „prijatelja”. I još veće brdo lascivnih komentara i sličnih balavljenja na njene slike.

Sva je bila seksi, jebozovna. Zračila je nekom jakom seksualnom energijom, i poriv svih muškaraca oko nje je bio da je pojebu. Drugačije i nije moglo. Drugačije ni ja nisam mogao. Počeo sam i ja da ostavljam komentare na pojedine slike, ali sam to radio u inboksu, diskretno, da niko ne vidi. Ona je rekla da ne moram da se krijem, već da slobodno komentarišem na samim slikama.

Zaista je izgledala fenomenalno. Imala je obline baš gde treba. Čak i u običnoj trenerci, to se moglo videti, zatezala se pri kukovima, grudima, butinama. Vrhunska ribica!

Čist vazduh i zdrava ishrana u malom gradu su učinili svoje. Sad je došao red da velegrad iskusi ono najbolje od nje, a i ona od njega… Imala je neko čudno držanje i hod. Kao da je bila tačno na ivici između devojčice s jedne, i fatalne zavodnice i porno glumice sa druge strane. Jedan korak napravi kao nevina, drugi kao kurva.

Krenulo je dopisivanje na četu. Stalno sam je peckao svojim komentarima i komplimentima. Odbijala je svaku pomisao da je dobra riba. Tj. folirala se, znala je dobro kako izgleda i kako je muškarci gutaju očima.

Morala je ponovo da dođe na pregled na polikliniku, pa me je zamolila da saznam kad joj lekar radi. Tada mi je dala broj telefona.

Nastavio sam da ostavljam komentare na njene slike, i ubrzo se dogodilo ono što je bilo neminovno. Njen majmun od dečka, koji joj nije bio dorastao ni u čemu, je odreagovao. U jednom razgovoru počela je da me guši pričom o njemu, kako su oni dugo zajedno i kako je ona više s njim zbog njegove mame, nego zbog njega samog, kako je on nju pitao šta sam se ja toliko napalio na nju itd. To je stvarno bilo naporno za slušanje.

– Gušiš – rekoh joj.
– Sorry – odgovorila je.

I opet počela isto

– Gušiš – ponovih joj.
– Ja sam te sad sigurno smorila – rekla je.

Nismo se čuli par dana, niti je dolazila u polikliniku, i već sam počeo da gubim nadu da ćemo se više ikada čuti. Ipak, stigla je poruka od nje:

– Jesi li ti nešto ljut na mene?’’
– Ne. Zašto? – odgovorih joj.
– Pa nema te – rekla je.
– Ma tu sam – otkucah joj.

Počela je opet da zapitkuje za neke gluposti i da skreće sa teme, sve dok je nisam prekinuo pitanjem, ne želeći više uludo da gubim vreme:

– ‘Ajd’ nešto da te pitam. Ali da budeš iskrena – napisah joj.

– Pa ‘ajde, ja sam uvek iskrena – odgovorila je, a ja sam prasnuo u smeh.
– Reci mi šta želiš? – napisao sam joj.

Odgovor je, naravno, bio očajan i preobiman:
– Ako misliš na to šta možeš da očekuješ od mene, moj odgovor je da ću te uvek gledati samo kao druga. Sladak si i simpatičan, ali ja imam ovog dečka i mnogo ga volim, i zato ne bih volela da mu ti nešto šalješ ili odgovaraš na njegove prozivke na Facebook-u, pošto si ostavljao komentare na moje slike, a on je jako ljubomoran – bio je njen odgovor.
– Hvala lepo, doviđenja – kratko i jasno sam joj rekao, ne želeći uopšte da ulazim u to da me je ona naložila da ostavljam javne komentare, umesto u inboks kako sam i hteo.
– Sad si se naljutio, ili? – nije mogla da prestane.
– Ja i ti NIKADA nećemo biti drugovi. Ne postoji prijateljstvo u muško-ženskim odnosima, ja se ne družim sa devojkama, to me ne zanima, i ja znam šta hoću u životu. Ako si za neke ozbiljnije priče, javi se, u suprotnom – hvala lepo, doviđenja – bio sam i ja preobiman i naporan u SMS-u.
– Sad si me malo razočarao – odgovorila mi je
– Previše se ti meni sviđaš da bi mi bili „drugovi”. To ne može. I ti mene stalno razočaravaš, pa ništa. Kao što rekoh, hvala lepo, doviđenja – bio je završetak jednog napornog i nepotrebnog dopisivanja.

Baš sam se nadao da je završeno. Sutradan popodne, nova poruka od nje.

– E ona moja luda od dečka mi je pravila probleme zbog tebe, pa sam morala da te maknem iz prijatelja, izvini.

Ništa nisam odgovorio. Posle 20 minuta, nova poruka.

– E ona moja luda ti tamo na Facebooku slala neke poruke, ima pristup mom profilu, ali ti molim te nemoj ništa da mu odgovaraš – nastavila je da davi.

Ništa nisam odgovorio. Ali sam iz čiste radoznalosti otišao na profil da vidim šta je u inboxu: „Izvini, ali više ne možemo biti prijatelji. Izvini.” Bila je i druga poruka s njenog profila: „Iskuliraj od moje cure! Jasno?” To je stvarno zahtevalo brutalan odgovor. Pronašao sam njegov profil u pretraživaču i poslao mu poruku: „Nikola, pičkice ljigava, kad sledeći put budeš hteo da se kurčiš, nemoj da se kriješ iza profila devojčice, pošalji mi poruku sa svog. Pizdo!”

Njegov odgovor je zaista bio razočaravajući: „Sisaj ga” – to je bilo sve što je napisao. Nadao sam se većoj kreativnosti i dugoročnoj prepisci s njim.

„Sisice, ako ti trebam, znaš gde možeš da me nađeš.” „Dođi prijatelju, da ti objasnim pa*tvari, pesnički slikovito” – poslao sam mu, ali mamlaz se više nije oglašavao.

Ali jeste Marijana. SMS je glasio:

– Čini mi se da sam te nešto zamolila.

Nije me više zanimalo da odgovaram. Opet je sve zamrlo. Prošlo je više od mesec i po dana od toga, proleće je već uveliko došlo, maj se polako završavao, a ja sam provodio vreme u blejanju sa drugovima. Dobro društvo, ali nije vredelo. Falila je neka ribica. Oduševljenje je zamenilo moje loše raspoloženje kada sam nešto čačkao po mejlu. Sa fejsbuka je stiglo obaveštenje da me je Marijana dodala za prijatelja. Ponovo. Otišao sam na profil, ali je nisam odmah prihvatio. Nisam se zaletao. Posle 5 dana sam prihvatio njen zahtev. Ali, krio sam se. Nije me bilo na četu. Izdržala je skoro 3 nedelje, a onda mi je poslala poruku:

– Pa gde si bre ti? – napisala mi je na zidu.

Izašao sam na čet i tu smo nastavili. Dopisivali se opušteno nekih 15-ak minuta, a onda je upitah:
– Otkud ti ponovo?
– Pa kako otkud, dopisujemo se već 20 minuta – odgovorila je praveći se luda.
– Ma otkud se ti ponovo pojavi kad si me obrisala zbog dečka itd? – upitah je.
– Zato što više niko ne može da mi brani s kim ću da se družim i zato što više niko ne može da me ograničava – odgovorila je.

Video sam da više ne stoji da je u vezi sa onim mamlazom. Nije joj bio ni među prijateljima. Pitao sam je da se vidimo.

– ‘Ajde da se čujemo sutra, pa popodne – rekla je.
– Savršeno – odgovorio sam.

Čuli smo se i dogovorili se da se nađemo ispred Više poslovne škole. Vreme je bilo savršeno, sunčano, ali ne previše toplo, za letnju garderobu, ali bez nekog preznojavanja. Krenuo sam i ubrzo stigao. Međutim, vreme je počelo da se muti, i neki vetar je počeo da duva. Oluja se stvorila za tili čas.

Sva sreća, Marijana je brzo došla, jer je imala iznajmljen stan u blizini. Dotrčala je do mene, pozdravili smo se, i brzo pošli ka njenom stanu, jer je kiša već počinjala. Trčao sam lagano iza nje, namerno malo zaostajući, i gledajući u njenu fenomenalnu guzu. Bila je u nekim uskim, crnim, lasteks pantalonama i belim patikama, a gore je imala svetlo plavi top, sa bretelama i dekolteom, koji je otkrivao njena lepa ramena i njene ne naročito velike, ali sasvim lepe i čvrste grudi.

– Kakva poslastica – pomislih u sebi.

Pantalone su joj padale u donjem delu oko listova nogu, ali su se u gornjem delu, pri butinama i dupetu, zatezale sasvim dovoljno da se primete njene zanosne obline i struk.

Uleteli smo u njenu zgradu, kao u nekoj sceni u filmu, i krenuli uz stepenice ka njenom stanu. Primetila je kako je zagledam i gutam pogledom, pa je bezuspešno pokušavala da sakrije osmeh na licu. Bio je to kez od uva do uva, a sjaj u njenim očima je prosto izazivao euforiju u meni.

Ušli smo u stan koji je delila sa ne baš privlačnom sestrom od strica. Bio je tu i momak od te sestre. Nešto smo bezveze blebetali pošto smo se upoznali, a onda su sestra i njen dečko odlučili da nas ostave same na nekih sat-dva. Otišli su do centra grada, pošto je nevreme prestalo i sunce ponovo izašlo.

Marijana je sedela do mene na kauču i buljila u ekran svog lap-topa. Gledala je svoj profil na fejsbuku. Spustio sam svoju ruku na njenu desnu butinu i blago je stegao. Kako je samo bila utegnuta i lepo oblikovana! Kurac mi je okamenio brže nego ikad. Možda je trebalo par sekundi. Ali, Marijana je nezainteresovano piljila u kompjuter, dok sam ja goreo. Okrenula se ka meni i počela svoju tužnu priču o razlazu sa dečkom, svim tim ružnim scenama, uvredama, kako je njoj teško, kako to nije fer, kako je 3 godine bacila u vodu, kako ju je u pola noći momak njene sestre vozio na drugi kraj grada da moli tog smrada da se pomire, a kad je pokušala da ga zagrli, on ju je grubo odgurnuo…

Nije mi bio problem da slušam te gluposti, sve dok sam mogao barem da je ispipavam, vredelo je toga. Sve vreme sam je tešio, i ubeđivao da može da ima mnogo boljeg od njega, da joj on nije dorastao, da ne može da je isprati, da treba da iskusi sve što može u Beogradu, da je ovo samo početak; mlada, lepa, slobodna, puno mogućnosti… ništa nisam morao da je lažem, sve je to bilo istina.

Tokom te priče, okrenula se prema meni, i bila je na kauču u klečećem položaju. Ne znam kako sam se suzdržao da je ne zgrabim za pičku. Dva puta sam joj se približio da je poljubim, ali ostala je hladna, nije htela. Uspeo sam, ipak, da skrenem temu sa te njene kuknjave, ka veselijem tonu. Sestra i dečko su se vratili, a ja sam predložio da Marijana i ja prošetamo. Napolju je već pao mrak. Ali je veče bilo divno, osveženo kišom, ali još uvek toplo.

Krenuli smo istim putem kojim smo došli. Od njene zgrade, ka Višoj poslovnoj školi. Prošli smo pored škole, i ja sam, idući ispred Marijane uleteo u jedan od kafića. Ušla je za mnom i iznenađeno mi rekla:

– Uopšte nisam očekivala da me izvedeš, tek tako si uleteo u lokal – prosto je neverovatno šta je odvalila?!

To je njoj izlazak?! Bio sam šokiran, ali ubrzo smo seli i naručili piće. Naručio sam kafu, zaboravljajući da će me to nagoniti da pišam 100 puta, i da će ometati svako dizanje kite. Mozak mi je oduvek slabo radio kad se nađem pored takvog parčeta svežeg mesa.

Kafić je bio pun, ali ja sam bio spreman da je pocepam pred svima. Kakva mala! Približio sam joj se u novom pokušaju da je poljubim. Samo smo se 2 puta brzo dotakli usnama, a ona je sva pocrvenela i spustila glavu u ruke, smejući se i ne verujući.

– Ne mogu da verujem, 3 godine veze, toliki problemi, i sada ovo – rekla je kroz širok osmeh.
– Tako ti to ide – odgovorio sam joj.

Počeli smo ozbiljno da se žvalavimo. Ah, kakav je ukus imala! Imala je dah oštrog, ali nekako lepog mirisa. Nimalo nalik onim „devojkama” preko 30 godina, koje su se, na 10 metara daljine, osećale samo na dim cigareta. Hvala nebesima na mladim devojčicama!

Usta su joj bila mala, odlično se ljubila, znala je da upotrebi jezik. Kurac mi je opet okamenio, ali kafa je učinila svoje, i pripišalo mi se. Prvi put u wc. Vratio sam se i nastavio da se ljubakam s njom. Uhvatio sam je nežno za pičku, desnom rukom. Nije se bunila. Hteo sam da eksplodiram!

– Devojka je sad ušla i ima samo brus ispod jakne – tiho je rekla Marijana, verovatno se pitajući u kakvu sam je to razvratnu jazbinu doveo.

Krenuo sam i drugi put u wc. Vratio se, i opet krenuo da se cmačem s njom. Uživala je.

Platio sam račun i treći put krenuo u wc. Prokleta kafa.

– Jel tamo u wc ima nešto zanimljivo? – pitala je Marijana gledajući me radoznalo.
– Ma jok – rekoh joj.
– Pa što onda stalno ideš? – pitala je.
– Ubi me kafa – rekoh joj.
– ‘Ajde baš da proverim – rekla je i pošla za mnom.

Pomislio sam da sanjam. Ušli smo u muški wc. Bila je samo jedna kabina, pa smo se zaključali. Bilo je poprilično tesno, ali smo nekako uspeli da stanemo. Bešika je htela da mi pukne, kao da ću da ispišam sve što sam ikada popio, dizao mi se i spuštao svaki čas. A ovaj doživljaj s Marijanom je pojačavao osećaj kao da sam u snu.

Bez stida sam se raskopčao, spustio bokserice i oslobodio mlaz pišaće od koje puca wc šolja. Marijana je stajala iza mene, stavila je glavu na moje levo rame, i gledala u moj kurac nekako zamišljeno, sa blagim poluosmehom na licu, kao da se priseća neke prethodne kare. Trajalo je to par sekundi, dok se nisam i konačno ispišao, a onda sam joj rekao:

– Uzmi ga, to je tvoje.

Ništa nije odgovorila, ali je počela polako i nežno da mi ga ispipava. Kita mi je bila polu nadignuta. Silno pišanje je učinilo svoje.

– Hajde – rekoh joj i obuhvatio sam ga njenom levom šakom.

Obgrlila me je desnom rukom oko stomaka, i naslonila svoj obraz uz moj, počevši lagano da mi drka.

Joj, opet taj njen oštri dah! Na Marijani nije postojalo ništa što me nije palilo. Bila je baš spora, a ja sam zatvorio oči i uživao. Obrazi su nam bili vreli. Mislim da mi se kurac nikada u životu nije toliko izdužio kao tad. Zadnji santimetar sam iscrpeo sa Marijanom. Prijalo mi je, ali sam želeo brže.

– Ubrzaj – rekoh joj, otvorivši oči.
– Polako, opusti se – šapnula mi je tiho u uvo, istovremeno mi dunuvši svoj vreli, mladalački dah sve do mozga.

Sav sam se naježio, telo mi se zatreslo. Marijana se tiho nasmejala, i polako počela da ubrzava. Imala je poprilično velike šake za žensko, tako da mi je obuhvatila ceo ud. Drkala mi je sve brže, ali to nije moglo dugo da traje. Svršio sam prskajući ceo wc. Isprskao sam i vodokotlić, i dasku, i šolju, i toalet papir sa desne strane.

Pao sam na kolena, i otpozadi uhvatio Marijanu obema rukama, za njeno čvrsto dupe, pribijajući je ka meni, tako da joj je pička bila oslonjena na moj potiljak. Okrenuo sam se balavljeći, i počeo da joj grickam njen sveži pupoljak preko pantalona, ali se brzo otrgla, otključala vrata i pobegla napolje, kroz smeh govoreći:

– Ne može, ne može.

Došao sam sebi, obrisao se, navukao bermude i izašao iz wc-a. Marijana me je čekala ispred kafića. Izašao sam napolje za njom. Samo smo se gledali, sa širokim osmesima na licu. Držeći se za ruke, otišli smo do njenog stana.

Sestra i njen momak su bili tu, pa nisam hteo da ulazim. Poljubio sam je, i otišao kući, potpuno omamljen, ne verujući šta se sve izdogađalo za jedno popodne. Nikada nisam bio omiljen među devojkama, ovo je nesumnjivo za mene bila ogromna premija.

Krenuo sam peške ka stanici, presecajući nekom malom uličicom do Kalenić pijace. Osmeh mi je još bio na licu. Morao sam da zovem brata od tetke, odmah. Mi smo ovakve stvari delili. Nazvao sam ga i rekao:

– Srkiiiii, gde siiiiiii, šta radiiiiiiiš – izgovorih kroz kez na licu.
– Jeb’o si nešto! – odmah je znao o čemu se radi.
– Nisam, ali bilo je podjednako dobro – rekoh mu i ispričah šta se sve desilo. Srki se oduševio.

Sutradan sam otišao u polikliniku neispavan, ali osmeh sa lica ceo dan nije silazio. Ahhhh, Marijana! Dogovorio sam se sa njom da se uveče ponovo nađemo. Nije htela da izlazimo, već samo da sedimo u parku kod njene zgrade.

Park je bio star, nesređen, pun kojekakvog đubreta, ali zaklonjen sa 3 strane zgradama, i poprilično zamračen. Nisam imao pojma da tako nešto postoji u Beogradu, na Vračaru. Dočekala me je ispred ulaza zgrade… Ahhhhhhh… Bila je u malom, žutom, utegnutom šorcu, i žutoj majici bez rukava, sa dubokim dekolteom.

Na nogama je imala japanke. Stresao sam se kao džukela u teranju kad sam je ugledao. Nije imala nijednu tačkicu na svom razgolićenom telu! Nikakav mladež, bubuljicu, ožiljak, ništa, ni na rukama, ni na nogama, nigde! Koža joj je sijala, bila je savršeno utegnuta. Kao lutka, kao igračica iz klubova. Kao da je obrađena u foto šopu. Očigledno imam njuh za sveže meso, vrhunskog kvaliteta. Predložila je da sednemo u park. Bilo je tu nekih likova, ali su svi bili ok, naših godina i mlađi, niko sumnjiv, nikakvih narkomana, beskućnika ili lopova.

Sklonili smo se u desno, malo podalje od njih, i seli na jednu betonsku klupu. Prekrstila je svoje savršene noge, koje su svetlucale pod čkiljavom, ko zna koliko starom, lampom u parku. Nisam mogao da se suzdržim, odmah sam počeo da je ispipavam i spopadam.

Noge, pica, grudi, a ona me je blago odgurivala, stidljivo gledajući u zemlju. Levom rukom sam joj povukao dekolte ka sebi i nabio glavu da vidim unutra. Nije imala brus. Samo je rekla:
– Haaaaa – čudeći se šta sam uradio.

Počeo sam da je ljubim po vratu, ramenima, sagnuo sam glavu i krenuo da joj ljubim butine. Izgubio sam se koliko je bio dobar osećaj na mojim usnama. Ustala je i krenula još u desno, u mrak. Pošao sam za njom, prošli smo između 3 poprilično visoke jelke i sišli niz neke male stepenice koje su bile tu, i tako smo se dodatno zaklonili. Tu smo ubrzo stali između dva isturena dela zgrade, to je bilo nekakvo udubljenje između dva oluka. Ništa se nije videlo, ali sam jasno osećao Marijanin vreli, oštri dah. Ne znam kako je to moguće, ali u mraku se ne može promašiti kad treba poljubiti devojku, kao da postoji nekakva navigacija.

Share Button
(Visited 338 times, 1 visits today)

Comments

comments

Leave a Comment

12 + 12 =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.