ISKRENA ISPOVEST PROSTITUTKE:Muž zna, al’ i njemu se osladile pare!“

Share Button

Ako me prati sreća, imam pet mušterija na dan, to ti je šest crvendaća.

Kao u svakoj društvenoj grupi, i kod prostitutki postoji ogroman jaz: neke su „elitne“ i žive luksuzno, ali ima i onih sa same margine društva – uličarki čija je svakodnevica ispunjena zlostavljanjem i poniženjima, koje su na ivici egzistencije, zavisne od narkotika i alkohola. Prodaju svoje telo za sitan novac kako bi nabavile drogu, piće i nešto hrane, žive od danas do sutra sanjajući o lepšoj budućnosti, koja je za većinu nedostižna.

Ko su te žene i kakva ih je muka naterala da zarađuju na svom telu stojeći uz ivicu prašnjavih drumova, svake noći, po snegu i kiši, kad stegne mraz i kad se usija asfalt? Zašto nisu potražile neki normalan posao? Kakav je njihov život i ima li za njih nade?

Dvadesetpetogodišnja devojka iz Beograda sa nadimkom Maksi otvorila je dušu i ispričala kako se našla u ovom poslu.

Htela sam laku lovu

– Završila sam za frizerku, mislila sam tada da je ceo svet moj. Ali, nikako da dođem do posla, neće ljudi da ih šiša Ciganka, džaba što sam dobra. Udala sam se za momka iz naselja, dobili smo dete, trebalo je para za pelene, za odeću i hranu. Muž skuplja sekundarne sirovine za bogatog gazdu koji mu daje neku bedu od plate, od toga se ne može živeti, pa sam se i ja prihvatila posla. Brala sam voće i povrće po velikim imanjima, nije loša dnevnica, ali van sezone se ne radi, a i tada moraš dati detetu da jede. Moja komšinica često ide na Kaćku petlju, pričala mi je da nije strašno, pa predložih svom čoveku da i ja probam. Mislila sam da će pobesneti, ali odmah se složio. I tako, kad nema drugog posla, spremim se i pravac na autoput.

Ne znaš šta je gore

Ako me prati sreća, imam pet mušterija na dan, to ti je šest crvendaća. Krvav je to novac, ne znaš da li je gore kad te pokupi neki perverzni matorac ili kad ti zapadne mlad momak, narkoman ili psihički bolesnik. Obično se izj*bemo u kolima, ako hoće, odradimo u obližnjem šumarku ili nekom motelu, ali tada traje duže i više košta. Kad završim, vratim se na štajgu i čekam novog. Ujutro dođem kući sva izlomljena, povraća mi se od same sebe, perem se dva sata da sklonim tu prljavštinu. Svaki put kažem da više ne idem tamo, ali prokleti novac, uvek ga je malo, pa se vratim. A i mužu se osladila kinta, sve cokće dok broji pazar, vidim da ga je baš briga kako mi je. U poslednje vreme ne mogu na štajgu ako ne popijem nešto žestoko, ponesem i dva tri unučeta, za svaki slučaj. Pijem sve više, tako sam mirnija i veselija. I nije mi toliko gadno.

AUTOR: Foto: Shutterstock

Share Button
(Visited 980 times, 5 visits today)

Comments

comments

Leave a Comment

seventeen − eight =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.